Iako je većini ljudi poseta planinama vezana za sneg i zimu, mi smatramo da su zelene padine, guste šume i ucvetale livade možda čak i lepše u proleće i leto. Zato smo i odlučili da se malo (malo?) prošetamo (prošetamo?) po Alpima baš početkom juna ove godine. Sledi izveštaj sa ovog puta, dugog preko 4.000 km, na kome smo granične linije prešli bar 25 puta "zvanično" i, po slobodnoj proceni, još skoro 50 puta "nezvanično"...
Početak: put Beograd - Beč - Forarlberg
Ovaj put, za našu "bazu" smo izabrali mestašce Bartholomäberg Innerberg u austrijskoj krajnje zapadnoj pokrajini Forarlberg. (Napomena za one koji znaju nemački jezik: ljudi u Forarlbergu uobičajeno koriste teško razumljivi lokalni dijalekt, sličan onom koji se koristi u Švajcarskoj, Lihtenštajnu i južnim delovima Nemačke, ali svi govore i standardni nemački.) Kako je put od Beograda do Foralberga dug više od 1.200km, odlučili smo da ga podelimo na dva skoro jednaka dela. Zato smo nekoliko dana ostali u Beču, koji se nalazi tačno na sredini pomenutog puta.
Prvo duže zaustavljanje smo imali u mađarskom gradu Đeru (tačka B na mapi), gde smo iskoristili priliku da malo šopingujemo u velikoj, odlično snabdevenoj i cenovno povoljnoj prodavnici lanca Tesco (GPS: 47.649207, 17.626137).
Nakon toga smo nastavili do Beča. Iako nam je Beč već dobro poznat, uvek se nađe nešto novo i zanimljivo za posetu. Ovaj boravak smo iskoristili za ponovnu posetu Zoo-vrtu (naročito izdvajamo šetnju visećim mostom, visoko u krošnjama drveća), vožnju brodićem po jezeru Neusiedl (Nežidersko jezero) na granici Austrije i Mađarske, kao i za posete kuli-vidikovcu Donauturm-u i prelepom parku, koji okružuje tu visoku kulu, i Tehničkom muzeju.
Posle nekoliko dana, nastavili smo naš put ka Forarlbergu. Prvu pauzu smo napravili na 30-ak km pre Linca, u "Oldtimer" Burger Kingu (48.117346, 14.731546), koji je prijatno mesto za kratki odmor, a sastoji se od dva restorana - jednog sa brzom i drugog, sa "sporom" hranom. Okolina je opuštajuće zelena.
Sledeća stanica: jezero Mondze i OMV-ova benzinska pumpa, sa restoranom-vidikovcem (47.836900, 13.394332). Iskoristili smo priliku, pa smo se na kratko spustili i do gradića Mondze (parking: 47.851567, 13.350564), gde smo se prošetali lepo uređenim parkom uz obalu, uz koju su plovile brojne patke i labudovi. Na gornjoj mapi, ovo je obeleženo tačkom D.
Na žalost, ovde smo mogli da se zadržimo samo kratko, jer je pred nama bio dug put. Nastavili smo vožnju kroz prelepe predele južne Nemačke, odnosno Bavarske. Sve vreme su se smenjivali prizori bujne, zelene prirode i dostojanstvenih starih građevina, kao što je crkva u mestašcetu Anger.
Sledeće zaustavljanje i kraću šetnju smo imali u šarmantnom tirolskom gradiću Jenbahu (na mapi: E), nedaleko od Insbruka, prestonice pokrajine Tirol.
Iako smo planirali da posetimo i jezero Ahenze i "Kristalni svet" Swarowskog u obližnjem gradiću Wattens, to smo ipak ostavili za neki drugi put. Vožnju ka Forarlbergu smo nastavili kvalitetnim putevima, kroz zelenu prolećnu prirodu, a na odredište (Gasthaus Mühle, www.gasthaus-muehle.at, 47.102424, 9.948562) smo stigli predveče, vozeći se brojnim serpentinama, koje zahtevaju veliku pažnju pri upravljanju, ali istovremeno omogućavaju pogled od koga zastaje dah! Što se tiče smeštaja, mislimo da je sasvim pristojan: sobe su čiste, svetle, prostrane. Hrana je bila odlična, a obroci su bili obilni i ukusni. Vlasnici i ostalo osoblje su bili veoma ljubazni i predusretljivi.
Forarlberg, prvi dan
Prvo jutro nam je priuštilo izvanredan pogled kroz prozor našeg hotela na savršeno osunčane planine i doline sa naše "Sunčane terase", kako glasi popularni naziv ovog dela Forarlberga.
Radi poređenja, ovako je izgledao približno isti pogled jednog od sledećih dana:
U svakom slučaju, prvi dan smo iskoristili za posetu (žičarom, 47.089892, 9.868871) veštačkom jezeru Latschau i šetnju kroz okolnu šumu. Osim same šetnje, ovde su moguće još neke zabavne aktivnosti, od kojih izdvajamo Flying-Fox, "viseći park" i Alpine-coaster. Mi smo isprobali Alpine-coaster, neku vrstu tobogana, kojim se brzinom do 40 km/h spušta od jezera do početka žičare. Tobogan ima dužinu od skoro 4 km, a prolazi kroz šume, livade i preko nekoliko visokih mostova. Zahvaljujući kočnicama, moguće je sporo razgledanje okoline, ali i brz, zabavan spust, ukoliko se kočnice ne koriste. Nama se ovo baš dopalo, pa smo spust ponovili još jednom, jednog od sledećih dana.
 |
| Pogled na jezero Latschau iz šume iznad samog jezera |
 |
| Žičara i "pruga"Alpine-coastera |
). Na svu sreću neimenovanog pojedinca, ubrzo nakon povratka u hotel počela je oluja sa gradom, pa nas je nedostatak kondicije spasao ozbiljnih problema u šumi. |
| Pogled na naš hotel sa puta ka jezeru Fritzensee |
 |
| Lame na Alpima |
Forarlberg, drugi dan
Drugi dan u Forarlbergu smo većinom proveli van Forarlberga
Ovog dana smo prvo posetili nemački grad Konstanc (tačka C na mapi). U pitanju je vrlo lep, stari grad, za koji svakako nije dovoljno odvojiti samo par sati, koliko smo mi imali na raspolaganju.
 |
| Pogled na luku Konstanca i rotirajuću skulpturu Imperije |
 |
| Gradski park u Konstancu |
 |
| Granični prelaz između Švajcarske i Namačke nalazi se u samom gradu |
Sledeća zanimljivost na našem putu bio je verovatno poslednji drveni pokriveni most ("D" na mapi) na reci Rajni, između švajcarskog grada Disenhofena i nemačkog Gajlingena (47.690443, 8.750691). Granica između ovih država se nalazi na sredini mosta, odnosno na sredini toka Rajne.
U blizini se nalazi poveći tržni centar (Lidl, DM i još 5-6 velikih prodavnica), pa ako je nekome to potrebno, neka skoči do 47.697307, 8.746930.
Daljim putem na zapad, izlazimo iz Gajlingena i Nemačke, pa nakon puta dugog oko 800 metara kroz Švajcarsku, ponovo ulazimo u Nemačku. U stvari, ulazimo u Bizingen na Visokoj Rajni, nemačku enklavu na teritoriji Švajcarske. Iskoristili smo priliku da posetimo restoran Waldheim (47.692970, 8.717429, www.waldheim-buesingen.ch), zanimljiv zbog toga što granica Nemačke i Švajcarske prolazi njegovom terasom! Ovo omogućava da dve osobe sede jedna pored druge, a da su ipak u različitim državama. Granica je na podu terase označena jasnom isprekidanom belom trakom.
 |
| Granica između Švajcarske i Nemačke na terasi restorana Waldheim |
Forarlberg, treći dan
Još jedan oblačan, ali ipak prijatan dan smo iskoristili za posetu jednoj od najmanjih svetskih država - Knaževini Lihtenštajn. Ova državica je jedna od samo dve svetske dvostruko kopnene države, što znači da ona nema izlaz na more, ali i da su sve zemlje sa kojima se graniči (Švajcarska i Austrija) takođe bez izlaza na more. (Hehe, zna li neko koja je druga dvostruko kopnena država?). U Lihtenštajn smo ušli kod nekadašnjeg graničnog prelaza Oberfresch (na mapi obeleženo sa G), na kome i danas postoje napuštene carinske kućice Austrije (EU) i Lihtenštajna, a znakovi uz uzani put govore u kojoj se državi nalazite.
 |
| Nekadašnja Lihtenštajnska granična kućica. U daljini se vidi susedno austrijsko mesto. |
Iako je Lihtenštajn veoma mala država, to nikako ne znači da u njemu nema šta da se vidi. Okolina svih naseljenih mesta obiluje prelepim stazama za šetnju, koje prolaze kroz čiste šume, pune divljih jagoda. U nekim od tih šuma se nalaze uredno održavane ruševine nekadašnjih tvrđava. Sela su, kao i sve u maloj alpskoj kneževini, izuzetno lepo uređena - nama su izgledala gotovo kao scenografija za neki film, više nego kao mesto gde žive ljudi.
Glavni grad Lihtenštajna, Vaduc (tačka D), je pun umetničkih dela, koja se ne nalaze samo u nekoliko veoma cenjenih muzeja, već i po gradskim ulicama i trgovima. Naravno, i Vaduc i Lihtenštajn (kao i Švajcarska, sa kojom je Lihtenštajn u carinskoj uniji) su izuzetno skupa mesta, pa mislim da je bolje odsesti u susednoj Austriji, a u Kneževinu dolaziti samo na jednodnevne izlete.
 |
| Parlament i Vlada Lihtenštajna u Vaducu |
 |
| Dvorac u Belcersu |
Nazad u naš hotel smo se vratili uz švajcarsku obalu Rajne, koju smo prešli kod grada Haga (F), pa smo, ponovo kroz Lihtenštajn, ušli u Austriju preko graničnog prelaza Šanvald.
Forarlberg, četvrti dan
Četvrti dan boravka na austrijskom zapadu proveli smo većinom u Forarlbergu. Počeli smo od posete gradiću Bludenz (na mapi: B), gde smo posetili fabričku prodavnicu "Milke", svetski čuvenog proizvođača čokolade (47.155312, 9.815119). Uz mali muzej "Milke", ovde se mogu po izuzetno povoljnim cenama kupiti razni slatkiši brendova Milka, Toblerone, Mozartkugel i slično.
Kada smo se snabdeli sa dovoljnom količinom raznih vrsta čokolade, put smo nastavili na sever, gde smo ponovo prešli granicu, kako bismo posetili nemačko ostrvo Lindau u Bodenskom jezeru. Ostrvo je mešavina odlično očuvanih starih građevina i nekog gotovo mediteranskog šarma.
 |
Kula u kojoj je zatvorena Zlatokosa  |
 |
| Gradski park na ostrvu Lindau |
 |
| Pogled iz žičare na Bregenc i Bodensko jezero |
 |
| Kineski zid i ratnici od terakote u Bodenskom jezeru |
 |
| Mašinerija na ušću Nove Rajne u Bodensko jezero |
Došlo je vreme za napuštanje Forarlberga i put za Italiju. Kako je odredište (Porto Rekanati) udaljeno preko 800km od našeg hotela u Austriji, nismo imali vremena da posetimo sve planirane lokacije (pre svega, Bocen/Bolcano, glavni grad italijanske autonomne pokrajine Južni Tirol). Međutim, uvek se nađe vremena za nekoliko kratkih "izleta", pa je tako bilo i ovaj put.
Pre svega, umesto autoputem, krenuli smo "panoramskim" putem, poznatim pod imenom Silvretta-Hochalpenstraße. Vožnja ovim putem (tačka B na mapi) se dodatno plaća, ali mi smatramo da lepota prirode koju je tamo moguće videti vrede svaki dinar (evro, zapravo). Pažljiva vožnja se podrazumeva, jer se serpentine nadovezuju jedna na drugu. Zato treba iskoristiti neki od brojnih parkinga za zaustavljanje i uživanje u pogledu na netaknutu prirodu, hitre planinske potoke i nisko zeleno rastinje. Početkom juna u ovom delu Austrije je moguće grudvanje snegom zaostalim između ucvetalog planinskog cveća! Veliki parking uz veštačko jezero Silvretta omogućava predah na 2.000 metara nadmorske visine, kao i šetnju po brani.
Odmah nakon prelaska italijanske granice, nalazi se jezero Rešen (nemački: Reschensee, italijanski: Lago di Resia; 46.810907, 10.537712). Ovo veštačko jezero je čuveno po zvoniku crkve iz XIV veka, koji se i dalje nalazi u vodi i predstavlja turističku atrakciju.
I, nakon nekoliko stotina kilometera vožnje relativno dosadnim auto-putevima, stigli smo do Porto Rekanatija (43.434724, 13.662843) na jadranskoj obali, 50-ak km južno od Ankone. Najveća zanimljivost na celom tom putu je bio jedan super-automobil Zonda F, uredno upakovan na prikolicu.
Šesti dan - Porto Rekanati
Ovaj dan je bio predviđen za odmor (pa, bar se neko odmarao), šetkanje ovim simpatičnim jadranskim gradićem, kao i kratkotrajno kupanje u moru. Iako su nam bile poznate priče o hladnoj vodi na italijanskoj obali Jadranskog mora, ovaj put to nije bio slučaj. Voda je bila izuzetno topla, iako ne preterano bistra. Plaža je solidna, mada možda malo previše ravna (ipak smo navikli na brojne male zalive grčke obale i ostrva), dok je u vodi bilo malo trave. Sve u svemu, solidna plaža u lepom mediteranskom gradiću.
Sedmi dan - San Marino, Gorica
Nakon dana odmora u Porto Rekanatiju, nastavili smo put dalje. Sledeća "meta" je bio maleni San Marino (B na mapi), jedna od najmanjih i najstarijih država na svetu. Nakon prelaska granice (naravno, i San Marino je deo Šengenskog prostora, tako da je granica više teorijska, nego realna), zaputili smo se do žičare (43.940338, 12.445832) koja će nas odvesti do tvrđave San Marino. Tvrđava nije prevelika, tako da je za obilazak sasvim dovoljno par sati. Utisak o tom starom gradu je pozitivan, mada je sve to malo previše komercijalizovano - u nekim trenucima, stiče se utisak da se šetate velikim tržnim centrom urađenim u stilu srednjevekovne tvrđave. Činjenica da je tvrđava napravljena na planini, dovodi nas do izvanrednog pogleda koji obuhvata i delove Jadranskog mora i brodove koje krstare uz obalu. Sve u svemu, San Marino je odlično mesto za jednodnevni izlet.
 |
| Jedna od kula tvrđave San Marina |
Sledeća duža pauza je Palmanova Outlet Village (45.885193, 13.343160), dobro snabdeveni outlet tržni centar severno od Venecije. Ukoliko nekoga zanima šoping, ovo mesto svakako treba posetiti.
Predzadnja stanica na putu za ovaj dan je bila granica između Italije i Slovenije, odnosno između Gorice i Nove Gorice (45.955335, 13.634836).
Prelazak slovenačke granice značio je kupovinu još jedne vinjete, ali i kratkotrajnu vožnju odličnim auto-putem do kampa Pivka jama u blizini Postojne.
Osmi dan - Postojnska jama, Ljubljana
Noć provedena u miru i tišini bungalova u kampu Pivka jama (www.camping-postojna.com 45.805109, 14.204291) je prava stvar za punjenje baterija. Svako kome nije problem da spava u bungalovu u relativno slabo osvetljenoj šumi ovde će se savršeno odmoriti.
Odmorni i posle obilnog doručka na terasi pored jame Pivka, zaputili smo se u Postojnsku jamu, udaljenu desetak kilometara od našeg kampa. Parking ispred Postojnske jame je veoma prostran, tako da ne bi trebalo da bude problema za parkiranje. Ulaznice za samu Jamu svakako nisu cenovno povoljne, ali je doživljaj koji se za taj novac dobija sasvim na nivou. Od preko 20km pećine, posetiocima je na raspolaganju nešto manje od 5km. Polovina tog puta se prelazi električnim vozićem, a druga polovina urednim betonskim stazama. Pohvalio bih osvetljenje pećine, kao i akvarijum sa čovečijim ribicama. Pre ulaza u glavnu pećinu, nalazi se manja pećina ("Vivarijum"), neka vrsta malog zoo vrta sa skoro svim životinjama koje žive u Postojnskoj jami, uključujući veći broj čovečijih ribica, kao i brojne insekte. Ulaz u ovaj deo se posebno naplaćuje, ali će na ulazu ponuditi paket ulaznica, koji je povoljniji od pojedinačnih. (Podsetnik: u pećini je hladno - oko 10C - tako da je potrebno poneti neki džemper ili jaknu, mada je na ulazu moguće iznajmiti/kupiti njihove jakne.)
 |
| Legenda kaže da celu Postojnsku jamu drži samo ovaj stub... |
Nedaleko od Postojnske jame nalazi se Ljubljana, glavni grad Slovenije.Stari grad i tvrđavu na brdu u centru svakako treba posetiti, jer su prilično lepo uređeni i pružaju mogućnost za lepu šetnju.
Nakon posete Ljubljani, uputili smo se polako ka Hrvatskoj i dalje, ka Srbiji. Iskoristili smo priliku da posetimo bivšu teritoriju nepriznate mikro države, Kraljevine Enklave, na zbrčkanom delu slovenačko-hrvatske granice. U međuvremenu, posle zvaničnog slovenačkog saopštenja da ta teritorija pripada nekadašnjoj najsevernijoj YU republici, ova "kraljevina" je "zaposela" novu teritoriju, nedaleko od nedavno proglašene "Slobodne Republike Liberlend", na granici Srbije i Hrvatske. (Hehe, igraju se ljudi granica i država )
) |
| Nekadašnja "Kraljevina Enklava"? |
No comments:
Post a Comment