Čak i kratka turistička poseta nekom mestu može biti prijatna uz lepo vreme. Mi smo imali sreće da je vreme tokom našeg vikenda na Srebrnom jezeru bilo gotovo savršeno - danju se temperatura kretala od 25 do 30 stepeni, a noću je bilo izuzetno ugodno za spavanje. Pre nego što započnem opis, moram da se zahvalim Magdaleni, Leonu, Nataši i Draganu za ovaj prijatan vikend. Hvala, drugari! ☺
Za one koji ne znaju, Srebrno jezero je nekadašnji rukavac Dunava, koji je pregrađen dvema branama, koje razdvajaju tok Dunava od ovog jezera dugačkog skoro 15 kilometara. Jezero i okolina u velikoj meri podsećaju na čuveno beogradsko izletište, Adu Ciganliju.
Mi smo bili smešteni u veoma lepoj i novoj kući "Sobe Milo" (GPS: 44.759748, 21.473502). Ovaj objekat je udaljen 100 metara od obale jezera i 500 metara od centra naselja Srebrno Jezero. Sobe su moderno uređene, topla voda je uvek na raspolaganju, a u prizemlju se nalazi i kompletno opremljena zajednička kuhinja, pa je kuvanje čaja ili supe uvek moguće. S naše tačke, Sobe Milo imaju i nekoliko manjih minusa: voda u kući nije za piće (informacija o tome stoji na samom ulazu u svaku sobu); TV u sobi ima samo 4-5 kanala i nema USB priključak (da, to je značilo da ne možemo da gledamo Patrolne šape ili Blejza nakon napornog dana 😉 ). Još jedan relativno mali problem je što je kuća smeštena u delu naselja bez ulične rasvete. Međutim, uprkos tim sitnim nedostacima, nama je boravak bio veoma pozitivan, pa bismo svima mogli da preporučimo ovaj smeštaj, naročito onima koji traže pravi odmor. Treba napomenuti da se nekoliko manjih prodavnica nalazi na samoj obali jezera, par stotina metara od Soba Milo, ali smo mi kupovali u prodavnici Idea (44.763969, 21.519638) u Velikom Gradištu, udaljenoj 5 kilometara od naše kuće.
|
Smeštaj u Sobama Milo |
|
Upozorenje na ulazu u sobu |
|
Prilaz kući (vidi se krov Soba Milo) |
Kao što je već rečeno, u blizini kuće nalazi se lepo uređeno šetalište uz obalu Srebrnog jezera, sa većim brojem kafića, restorana i prodavnica suvenira. Pandemija i kraj sezone su uzrokovali nešto manji broj posetilaca, a to je značilo i prilično rano zatvaranje restorana (većina je bila zatvorena već posle 21h). Jedan od najpoznatijih restorana je "Sidro", koji se nalazi na samom početku šetališta i nudi brojne specijalitete. Ja sam morao da probam zli topli lešnik, mada, iskreno, nisam bio baš oduševljen (svakako, stvar ukusa). S druge strane, palačinke su im odlične 👍 a pored restorana se nalazi i dečije igralište.
|
Srebrno jezero - šetalište |
|
Šetalište i restoran Sidro |
|
Terasa restorana Sidro pruža lep pogled na jezero |
|
Zli topli lešnik i palačinke |
|
Srebrno jezero u blizini Soba Milo |
|
Vodoskok noću sija, pa predstavlja atrakciju za decu |
|
Pogled na jezero sa nasipa u blizini restorana Sidro |
|
Teren za odbojku na pesku |
|
Veliki broj restorana ima terase uz samu vodu |
|
Nedaleko od restorana Sidro nalaze se i tereni za mini-golf |
Na samo 15 kilometara od Srebrnog jezera nalazi se Ramska tvrđava (44.812092, 21.331081); ulaznica je 300 dinara za odrasle, dok deca ne plaćaju. Do pre par godina ovaj objekat je bio u vrlo lošem stanju, ali je nedavno renoviran sredstvima jedne od turskih agencija (sultan Bajazit II je naredio izgradnju tvrđave). Sada izgleda fantastično, uz mogućnost obilaska svih zidina i kula preko elegantno urađenih metalnih stepenica. Poseban ugođaj pruža srednjevekovna muzika, koja se čuje sa zvučnika u dvorištu tvrđave. Pogled sa pomenutih zidina i kula na Dunav i okolinu je stvarno doživljaj za sebe, a zalasci Sunca izgledaju kao remek-delo umetnosti. Sa obale Dunava ispod tvrđave kreće skela, kojom se može preći na drugu obalu, do Banatske Palanke. Pored polazišta skele nalazi se restoran "Kod tvrđave", sa prilično dobrom i povoljnom hranom.
|
Ramska tvrđava snimljena iz vazduha (izvor: www.ramskatvrdjava.rs) |
|
Unutrašnjost Ramske tvrđave i misteriozni okrugli objekat u središtu |
|
Kratka informacija o okrugloj građevini u Ramskoj tvrđavi |
|
Stepenice i mostići za bezbedan obilazak tvrđave |
|
Pogled sa tvrđave na parking i kioske sa suvenirima |
|
Od parkinga do tvrđave vodi osvetljena staza |
|
Ramska tvrđava je noću lepo osvetljena |
|
Stepenice vode od tvrđave do obale Dunava |
|
Pogled sa zidina tvrđave |
|
Zalazak Sunca na obali Dunava ispod Ramske tvrđave |
|
Odlična riblja čorba u restoranu "Kod tvrđave" |
|
Spomenik u neposrednoj blizini restorana "Kod tvrđave" |
Sledećeg dana smo posetili jedan od bisera turističke ponude Srbije, čuvenu Golubačku tvrđavu (44.660041, 21.673911). Tvrđava je danas izuzetno lepo uređena, pa je poseta i razgledanje moćnih zidina pravi užitak. Karta za prvi nivo tvrđave košta 600 dinara (deca ulaze besplatno), ali se za te pare dobija mogućnost obilaska više kula, zidina i izložbi, za šta će vam trebati bar jedan sat. Naša preporuka je da za tu posetu odvojite barem dva sata, kako biste mogli da uživate u pogledu na zidine i Dunav.
|
Golubačka tvrđava, moćna zaštitinica Dunava |
|
Pogled na zidine i kule iz unutrašnjosti tvrđave |
|
Đulad za topove u unutrašnjosti tvrđave |
|
Kažu da se retko viđaju, ali umereni oprez nije naodmet |
Preporučili bismo i šetnju nekom od staza na brdima iznad tvrđave. Uz staze se nalazi veći broj vidikovaca, sa kojih se pruža spektakularan pogled na tvrđavu, Dunav i susednu Rumuniju. Mi smo izabrali srednje tešku stazu koja vodi do vidikovca Zmajev vrt (išli smo sa detetom od 5 godina, pa je samo pominjanje zmajeva automatski značilo da moramo da posetimo baš taj vrt), koji je svoje ime dobio u čast despota Stefana Lazarevića, pripadnika viteškog reda Zmaja. Na putu do tog vidikovca nalazi se i veći broj manjih usputnih vidikovaca, koje sve treba posetiti bar na nekoliko minuta.
|
Staza ka Zmajevom vrtu je jasno obeležena |
|
Jedna od usputnih stanica pruža pogled na kamenolom |
|
Staza je odlično uređena |
|
Pored staze se nalazi i pećina stroga u kojoj živi Babaroga, ali mi se nismo uplašili |
|
Staza prolazi kroz prelepu šumu |
|
Pogled na Golubačku tvrđavu, Dunav i Rumuniju |
|
Sa vidikovca Dunav izgleda skoro kao neki morski zaliv |
|
Vidikovac Zmajev vrt |
|
Info tabla (i ovde se pominju otrovne zmije, pa valja biti oprezan) |
|
Još jedna info tabla |
Kada smo završili posetu Golupcu, uputili smo se nazad ka Srebrnom jezeru. Usput smo svratili u selo Požeženo, gde smo jeli odličnu riblju čorbu i ribu u neuglednom ribljem restoranu "Alaske zore" (44.759125, 21.575824). Iako spoljašnost ne izgleda reprezentativno, odlična hrana i pogled na Dunav sa terase gotovo u nivou vode to u potpunosti nadomešćuju. Zanimljivo je da se na drugoj strani Dunava, u Rumuniji, nalazi selo koje se takođe zove Požeženo i koje je, takođe, naseljeno većinom Srbima.
|
Restoran "Alaske zore" - ući ili pobeći? |
|
I iz ovog ugla više vuče na "pobeći" 😃 |
|
Pogled na Dunav i Rumuniju, slikano dok smo sedeli za stolom |
|
Odlična riblja čorba je potvrdila izbor opcije "ući", a ne "pobeći"! |
Poslednjeg dana našeg vikenda posetili smo Viminacijum (44.733119, 21.229670), nekadašnje važno vojno utvrđenje i glavni grad rimske provincije Gornja Mezija. Prilikom obilaska Viminacijuma moguće je videti nekoliko grobova sa sve kompletnim skeletima (naš petogodišnjak je bio oduševljen), ali i sići u podzemne grobnice, gde se mogu videti freske stare oko 1.500 godina (pažnja: prolazak kroz ove grobnice je prilično klaustrofobičan, što svakako treba uzeti u obzir). Zanimljivo je osmotriti i jednostavni, ali efikasni sistem podnog grejanja koje su Rimljani koristili. Osim rimskog grada, u Viminacijumu je moguće videti i kostur mamuta Vike, koji je smešten u zanimljivom Mamut parku.
|
Prvi objekat koji se vidi kod Viminacijuma je TE Kostolac |
|
Sistem podnog grejanja u Viminacijumu |
|
Kosturi u Viminacijumu |
|
Moćne kljove mamutice Vike |
|
Drveni mamut kao dečija atrakcija |
Od ovolike šetnje čovek ogladni, što nije veliki problem - u okviru Viminacijuma radi i sasvim pristojan restoran. Međutim, mi smo odlučili da posetimo još jedan restoran na samoj obali Dunava. U pitanju je restoran "Dunavski dragulj" (44.734910, 21.156522) kod Kostolca. Hrana je odlična, lokacija je sasvim prijatna, a konobari su izuzetno ljubazni. Kad smo ručali, posetili smo i (prilično zapušteni) Aerodrom Kostolac, koji se nalazi neposredno uz restoran. Ovde deca mogu da detaljno razgledaju stari avion, parkiran blizu ulaza u aerodrom.
|
Restoran "Dunavski dragulj" kod Kostolca |
|
Interesantno štivo dok se čeka hrana 😉 |
|
Stari avion na Aerodromu Kostolac |
|
Zanimljiva kuća u blizini "Dunavskog dragulja" |
No comments:
Post a Comment