Vikend na Zlatiboru, 2020.

 Opasna i neprijatna situacija sa koronom svima je upropastila letovanje i odmor tokom 2020. godine (OK, svakako više onima koji su imali tu nesreću da budu i bolesni 😢 ), tako da je izbor bio poprilično sužen. 

Mogućnost koju smo mi ovaj put iskoristili bio je produženi vikend na jednoj od najlepših planina Srbije - Zlatiboru, uz dodatni bonus - isprobavanje vožnje novim auto-putem "Miloš Veliki". Autoput je super, uz bitan minus: za sada nema ni jedne benzinske pumpe, što treba uzeti u obzir prilikom kretanja na put.

Na Zlatiboru smo bili smešteni u izuzetno lepom i modernom hotelu "Buket" (GPS: 43.723751, 19.702615). Na hotel, hranu u njemu i bazen nismo imali ni najmanju primedbu, što je i očekivano od ovakvog hotela.

Pogled iz sobe hotela Buket

Kako smo ovaj na Zlatiboru bili kratko (uz to supruga je ovde bila službeno, a malac i ja smo se "prikačili" zahvaljujući velikodušnosti njene firme), morali smo pametno da iskoristimo svaki trenutak, pa smo odmah krenuli u šetnje i obilazak zanimljivosti. Evko kako je to izgledalo:

Odmah nakon ostavljanja stvari u hotelu, otišli smo na ručak u kafanu Ljubiš (GPS: 43.729257, 19.695724). Sofija, hvala na preporuci! Hrana je odlična, osoblje je veoma ljubazno, ambijent je izuzetno prijatan. Jedini minus je što izbor hrane nije uobičajeno raznovrstan, ali ono što ima majstorski je spremljeno. Evo kako izgleda njihova teletina kad je gostima iznesu na sto!

Posle ručka smo krenuli u kraći obilazak centra naselja na Zlatiboru. I tu je usledio prvi šok i razočarenje: Zlatibor je sada jedno veliko gradilište! Ulice su prekopane, na sve strane se vidi građevinski materijal, soliteri sa desetak spratova niču na sve strane. Čuveno jezero je bilo ispražnjeno zbog rekonstrukcije celog trga, ali rezultat toga će biti fantastično obasjana igra vode, fontana i brojnih modernih izvora osvetljenja. Naravno, dok se to ne završi, naselje izgleda kako izgleda, ali se nadam da će krajnji rezultat biti vredan uloženog novca i truda.

Veliki deo Zlatibora izgleda kao gradilište

Nakon ovog obilaska naselja, uputili smo se do čuvenog spomenika streljanim partizanskim ranjenicima na Glavudži ili Šumatnom brdu (GPS: 43.711359, 19.711972). Iako je spomenik posvećen jednom užasnom događaju iz II svetskog rata, njegova lokacija je izuzetno lepa, a šetnja do njega uređenom i osvetljenom stazom dužine nekoliko kilometara predstavlja veoma prijatno iskustvo. Pored staze se nalazi manje dečije igralište, a moguće je iznajmiti i konja za jahanje. Na vrhu brda, pored samog spomenika, nalazi se lepo uređen kafić, sa brojnim drvenim ležaljkama sa kojih se pruža prilično impresivan pogled na ovaj deo Zlatibora. Čist planinski vazduh u kombinaciji sa omiljenim pićem i Suncem svakoga će opustiti i relaksirati.

Sledeća lokacija za posetu je bila Spomen česma na Oku (GPS: 43.753222, 19.682620) i vidikovac na obližnjem Obadovom brdu (GPS: 43.756565, 19.695225). Spomen česma je podignuta 1930. godine u slavu ratnika iz okolnih sela palih u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje 1912-1918. godine. Oko nje se pruža prelepa travnata zaravan, koja pomalo podseća na nekada čuveni wallpaper Windows-a XP 😉 Od česme do vidikovca treba preći par kilometara asfaltnim putem ili stazama po livadama. Vidikovac ne spada u grupu fascinantnih, ali ipak pruža priliku za lep pogled i prijatnu šetnju.

Spomen česma na Oku

Vidikovac Obadovo Brdo

Nakon česme i vidikovca zaputili smo se do Ranča "Zova" (GPS: 43.741539, 19.687083). Ovo lepo uređeno imanje može da bude veoma zanimljivo svakome ko Zlatibor planira da poseti sa malom decom. Jer, ovaj ranč je svojevrstan zoološki vrt, sa solidnim brojem životinja: vukovima, lamama, konjima i ponijima, lisicama, srnama, emuima, zečevima... Ono što je posebno zanimljivo je mogućnost da deca jašu konje i ponije, što je za većinu događaj za pamćenje.

Ranč Zova

Kao što sam već rekao, zbog ograničenog vremena morali smo da brzo nastavimo dalje do sledeće stanice - ski centra Tornik, najvišeg vrha Zlatibora. Od parkinga (GPS: 43.671214, 19.647353) do samog vrha smo stigli žičarom, koja omogućava pogled na šumovite padine Zlatibora iz ptičje perspektive. Na vrhu se nalazi kafić, u kome je moguće popiti piće sa prelepim pogledom. Ovde se nalazi i gondola, koja još nije počela sa radom, ali koja već sada obećava spektakularan "let" od centra naselja Zlatibor, preko veštačkog jezera pa sve do vrha Tornik!

"Let" žičarom do Tornika

Pogled sa Tornika

Gondola na Torniku

Sledećeg dana smo ponovo imali gust raspored, pa smo prvo krenuli do mesta koje mali broj turista na Zlatiboru poseti - do Tošine banje (GPS: 43.706193, 19.845369) u selu Rožanstvo. Ovaj velelepni objekat, koji po izgledu podseća na dvorce iz bajki, nikada nije završen zbog smrti vlasnika, a u međuvremenu je u velikoj meri i opljačkano sve što je moglo da se odnese. Put do ove "banje" nije za niske automobile; zapravo, možda je najbolje parkirati auto kod glavnog asfaltnog puta (GPS: 43.710731, 19.838046), a onda približno jedan kilometar nasutim putem preći pešaka, uz rečicu i gustu šumu. Čitav ovaj put i sam napušteni objekat mogu da deluju malo zastrašujuće, ali mislim da vredi posetiti Tošino nezavršeno životno remek delo.

Kod ovog kamenoloma(?) se skreće za Tošinu banju

Ulaz u Tošinu banju (da, da, tu je!)

Tošina banja - ulaz

Tošina banja - nezavršena crkva

Tošin dvorac iz bajke

Put nas dalje vodi do fantastičnog dela prirode, Stopića pećine. Pećina ima uređen parking (GPS: 43.703096, 19.852288; na glavnom putu se nalazi autobuski parking, dok je onaj za automobile bliže samoj pećini). Od parkinga, na kome se nalazi improvizovana pijaca sa hladnim sokovima i proizvodima ovog kraja, lepo uređenom betonskom stazom se stiže do pećine. Uzgred, staza ide prilično gore-dole, ali je relativno kratka, pa ne bi trebalo da predstavlja problem. Što se tiče pećine, kažu da je u njoj temperatura obično slična kao napolju, a razlog za to je izuzetno visok ulaz u pećinu, što omogućava ulazak spoljnog vazduha. U svakom slučaju, i leti bi bilo pametno da se ponese neka tanka jakna. Unutrašnjost pećine je fantastično osvetljena, uz očigledno uložen veliki trud projktanata i izvođača radova. Fotografisanje je dozvoljeno, a koliko mi je poznato vreme boravka u pećini nije ograničeno.

Ulaz u Stopića pećinu

Ulaz u Stopića pećinu

Fantastično osvetljenje Stopića pećine

Stopića pećina

Idemo dalje, pravo do čuvenog Sirogojna (GPS: 43.686966, 19.880225) i zanimljivog muzeja na otvorenom. Na jednom mestu se nalazi veliki broj starih kuća, sa sve pokućstvom u njima. Ovo pruža neverovatan prikaz kako su ljudi Zlatiborskog kraja živeli pre 100 ili 200 godina, kako su izgledala domaćinstva u to vreme, ali i škole i drugi objekti.

Unutrašnjost kuće u Sirogojnu

Stara škola

Sirogojno - narodna mudrost

Stari kazan za pečenje rakije

Ovde posetioci mogu da ostave decu dok obilaze otvoreni muzej
(ne, ne, naravno, samo se šalim 😃)

Poslednja stanica ovog puta je bio Gostiljski vodopad, nekih 25 km od centra Zlatibora. I ovde postoji veliki parking (GPS: 43.654816, 19.832535), a prilaz vodopadu je veoma lepo uređen, sa širokom stazom i uredno pokošenom travom. Pre samog silaska ka vodopadu nalaze se toaleti, česma kao i manje dečije igralište. Do vodopada se dolazi uređenom betonskom stazom i povećim brojem stepenika. Vodopad je visine oko 20 metara, a nakon toga se nalazi čitav niz manjih vodopada, slapova i rečica. Veoma zanimljiva lokacija!

Prilaz vodopadu (levo je dečije igralište, desno tolaeti i česma)

Vodopad u Gostilju

Za kraj još jedno mesto sa vrlo dobrom hranom i predivnim pogledom! U pitanju je Krčma Gaj (GPS 43,707808 19,717935) etno restoran na fantastičnoj lokaciji. Kada smo mi bili, gužva je bila poprilična, pa smo (prilično) dugo čekali da nam donesu hranu, ali smo za to vreme mogli da uživamo u pogledu na obronke Zlatibora. Komplet lepinja sa domaćom pršutom je bila savršena, dok je piletina sa roštilja bila malo suva, ali ipak solidna. Nismo probali, ali smo videli i veoma primamljive kolače 😋 Restoran ima svoj parking, a za decu je obezbeđeno i malo igralište sa peskom, kao i mogućnost da vide ovce i druge domaće životinje. Nebitno da li želite da ručate, pojedete neki domaći slatkiš ili da samo popijete piće ili kafu, ovo mesto morate da posetite i da osetite snagu opuštajućeg pogleda 👀 ! Siguran sam da se nećete pokajati 😊

Pogled sa terase krčme Gaj

Dvorište krčme Gaj je svojevrstan vidikovac